Dragi moji,
nemojte čitati post ako niste spremni osetiti...
Mi živimo u pseudo društvu. Sa vrednostima i idejama koje su razblažene, razvodnjene, lažne. Sa željom da budemo kao neko drugi. Da bismo bili prihvaćeni.
Ta povezanost za nas znači ljubav. Ljubav čitamo kao sigurnost. Ali....to nije ljubav.
To je tolerancija onoga što oni sa kojima smo povezani tumače kao sigurnost za njihov opstanak (opstanak ega).
Ljubav je prihvatanje svega onoga što jesmo, prvenstveno mi sami ali isto tako i prihvatanje u drugome ono što mi ne posedujemo, ne razumemo. Ali... Strah je tu.... I mi smo naučeni da se ophodimo prema strahu na određeni način. I tu i mi postajemo pseudo... Lažna, razblažena, izoštrena, izvrnuta, neiskrena verzija našeg bića... I zato je i društvo pseudo.
MI NE ŽIVIMO U DRUŠTVU! MI JESMO DRUŠTVO.
Nemojte govoriti verujem u sebe. Budite vi.
Nemojte govoriti verujem u Boga. Vi jeste Bog. I ja sam i svi ostali su.
Kada verujete u nešto... tada to niste.
Osetite..
Ljubim vas,
Bela
Comments