Dragi moji,
želim samo da vam poručim da osetite poverenje u Svemir.
Ne da intelektualizirate. Tu će se uvek kupati sumnja.
Zašto?
Jer našem fizičkom mozgu to nema smisla... još.
Zašto?
Jer su nam generacijama lagali, vodili su nas u stranu.
Od Sebe.
Da smo mi od početka imali dozvolu da budemo ono što jesmo, to bi bilo drugačije.
Naš fizički um bi se razvijao u skladu sa našim bićem (univerzalnim umom) i shodno tome, naša iskustva bi bila drugačija.
Magija (svest da je sve tu) BI bila naše svesno stanje.
Kada bi to bilo po "default-u", osećaj izobilja i bezuslovnog poverenja bi bio "normalan".
Poverenje u uzvišenu poravnatost bi značilo slobodu.
Slobodno ljudsko biće.
Osetite ovo:
Molite se Bogu jer on je velik!
Šta ste tu osetili?
Strahopoštovanje? Poštovanje? Oslonac?
Neki vid moranja (zadovoljavanja moralnih vrednosti da bih bila/bio dostojan božije milosti?
A sada osetite ovo:
Molite se Bogu jer on je iskra vašeg bića i vi i on ste jedno.
Šta se tu javilo?
Sećam se prvi put kada sam ja osvestila ovo bila je neizmerna radost.
I onda je krenuo ego (tada nisam još shvatila to):
-ma nema šanse da sam ja ovo stvorila za sebe
-nema šanse da OVOJ osobi ikada šaljem ljubav
-JA moram preuzeti KRIVICU za ono što mi se dešava?
Ufff... lakše mi je bilo sa tamo nekim bogom koji "menadžeriše" od gore, iskreno.
Ovim primerima sam želela pokazati zašto ne verujemo u našu veličinu.
Probajte se setiti situacija kada ste mislili da ništa nema smisla, da život nije fer. Sada se setite ishoda te situacije.
Sigurno vam je donela nešto što je od većeg značaja za vas (možda novi način razmišljanja, novu osobu, veće poverenje u sebe...)
Sada zamislite da ste imali poverenje u božansku volju U VAMA i da ste joj se prepustili?
Postavila sam video pokraj posta. Postavljam ga sa namerom da dobijete jasan uvid u ono šta nam gubitak slobode čini.
Ljubim vas
Bela
Comments