Jutro dragi ljudi,
sa divnim dušama u "Unutrašnjem krugu" i ja prolazim ponovo kroz novi krug osveštavanja grlene čakre.
Sve dublje ulazim u svoju autentičnost.
Pronalazim ono što pričinjava radost mojoj duši.
Na "radost" mojih ukućana, počela sam i pevati..
Ali...
I posle ovoliko svesnog rada, kada osetim potrebu da podelim sa vama nešto, uvek se javi osećaj "ma koga će to zanimati...?"
I tu se javlja momenat generacijskog ućutkivanja.
Ne pričaj. Ne deli planove, osećaje ni sa kim.
Ne pričaj dok te ne pitaju... bla bla bla
Dosta!
I to vidim i kod vas....
Svi mi imamo milion pitanja.
Svi mi imamo iskustva da delimo.
Svačija priča je bitna.
Bajke, mitovi, istorija, naše lične priče.
Ne razvodnjeni, ublaženi...
U punoći naše istine.
Grlo je i hrabrost... koliko vas je ovde, da ove postove čitate tajno? Jer se bojite osude, neprihvatanja...
Koliko vas se ustručava dovesti u realnost sočnost vaše sakralne čakre?
Koliko vas je hrabro postaviti granice i držati ih se?
Sve naše priče treba da se vide.
Živimo u svetu u kome se priče određenih ljudi smatraju važnijim od drugih.
Gde su neki glasovi jači, a drugi se ne čuju.
Ali ovo ne stvara potpunu sliku našeg iskustva kao jedne ljudske porodice. Deljenje naših priča naglas, da drugi vide i čuju našu perspektivu, našu patnju, našu radost, na neki način ide ka popravljanju ravnoteže.
Koliko vas?
Koliko vas u tišini svog bića, izolovano prolazi kroz život?
Znate kako se to vidi iz anđeoske perspektive?
Kao mala odvojena veoma zagasita ćelijica koja pluta...
Mi smo jaki kada smo povezani, svi potpuni.
I samo dodajemo sjaju jedno drugog.
Zamislite New York iz aviona, noću.
I sada vidite sebe kako plutate izolovani....
Želimo da čujemo i vašu priču.
Bitna je.
Volimo vas,
Bela
Comments