Obični kućanski poslovi...
Kada je nešto u našoj prirodi, integrisano u nama, mi to ne osećamo kao nešto posebno...i tu gubimo čar onoga ko jesmo.
Danas me je jedna divna duša, nesvesno, podsetila na ovo.
Moja najranija ljubav, interesovanje je bio misticizam.
Ali kako sam prolazila kroz osveštavanje ostalih nivoa sebe... to je preraslo u "normalno".
I jeste normalno za mene.
Normalno mi je da razgovaram sa svojim kristalima, oni su um Zemlje.
Normalno mi je da pravim sprejeve za čišćenje aure, prostorije.
Normalno mi je da putujem kroz dimenzije i dovodim učenja i znanja u ovu dimenziju.
Ja znam da je ovo moj dom sada i tu želim biti. Biti ovde sa znanjima iz mog "Velikog" doma.
Razgovori sa anđelima, životinjama, kristalima, drvećem...to je sve "samo" komunikacija kroz srce.
To je frekvencija.
Kako razumem? Osećam i stvaraju mi se slike ili reči... cele priče... to nije misterija za mene.To je moja, meni znana realnost.
I volim sebe zbog toga. Volim veliku sebe i volim" malu"sebe.
Volim kada zaboravim ko sam povučena nekim programom i kada polako ponovo otkrijem.
Volim što znam da mi odgovor, trag, može doći kroz moje ovozemaljske prijatelje, jer smo svi jedno, ili kroz moje svetlosne prijatelje.
Volim što svaki put osetim tihi glas svog bića koje me vodi i pridržava dok se na površini dešava bura.
Volim sve što jesam.
Volim sve što znam.
Volim što znam da to što znam nije ni kap u moru.
Ja sam ljubav.
Ja volim.
Ja sam voljena.
Bela
Comments