Od raznih učitelja, na raznim kanalima mi čujemo kako mi možemo sve, koliko smo moćni.
Na mojim putovanjima (i sama činjenica da "putujem") ja vidim koliko je moje BIĆE moćno.
I kako to da onda ostajemo u prostoru izazova, nezadovoljstva, neispunjenosti?
Jer i dalje razdvajamo fizičko od duhovnog.
Mi smo jedno. Imamo moć i ovde (u zavisnosti od teme koju smo odabrali za ovaj život).
Ono što nas i dalje čini "malima " su naše misli.
Mislite veliko.
Ali veliko za vas... ne za mene ili neke tamo ljude.
Za nekoga je veliko biti u miru, za nekoga je veliko organizovati ekonomski sistem u svetu....
Sve je to individualno...
Šta god da je... MISLITE veliko i osećajte još veće.
Ono što date svojim mislima čini misli velikima ili praznima.
MI SMO ONO ŠTO MISLIMO, NE ONO ŠTO MISLIMO DA JESMO.
Svet se ne dešava nasumično.
Mi ga kreiramo...
Kao što se ni stan neće pospremiti od sebe, jel da?
Neko ga mora spremiti...
Ljubac veliki,
Bela