Put rasta

Patnja ne mora biti put rasta. Ideja da je patnja neophodna da bi napredovali, da bi se uzdigli, proizvod je nekih drugih energija, koje su kreirale drugu svest. Ideja da se samo kroz težinu raste je suluda. Nekada davno ljudi su živeli drugačije, kolektivna svest i kolektivne potrebe društva su se razlikovale. Tome je mnogo doprinela i religija. 90% stanovništva je religiozno. Ukoliko neko pripada zapadnim religijama, koje iskreno u ovom izdanju nemaju mnogo veze sa duhovnošću nego više sa načinom kontrolisanja razvoja društva, ljudi su usmeravani ka ideji da patnja vodi u raj. Kakva ideja!!! U isto vreme, u istočnim praksama znanja, o onome šta izaziva patnju i načini kako se osloboditi patnje su učeni od malih nogu.

Najveća razlika je u potrebi društva i energetskom zapisu podneblja. Hrišćanstvo i Islam su usmeravale ljude na lažnu poniznost, odricanje, patnju sa obećanjem da će jednom dospeti u raj. Zašto se to održalo? Zato što je u osnovi ovih religija ultimativno verovanje Poverenje u sistem koji su sastavili ljudi, bez postavljanja pitanja.

U praksi budizma Buda kaže "ne veruj nikome, čak ni meni". Zašto? U Hinduizmu ima više hiljada božanstava. Povezivanje sa ovim božanstvima i život kroz učenje o njima donosi raznovrsnost informacija. Ova božanstva su prikazana sa svim njihovim atributima. Tamnim i svetlim. Uporedite kroz ovih par rečenica različitosti. Najveća patnja u ljudima se javlja kroz strah od prihvatanja svih naših boja. Svih naših tama. Ideje da želimo. Ideje da je ok postaviti granice. Sve ove, i mnoge druge, IDEJE šta je prihvatljivo a šta ne izaziva patnju u nama. Izaziva duboku tugu našeg ličnog zlostavljanja sebe. Dragi moji, put života u balansu i harmoniji sa sobom je put radosti. Uzdizanje, blagostanje, radost su "nuspojave" ovakvog načina života. Volim vas, Bela